Ал-Анбийа (Пророки)
89-й аят из 112
Оригинал

وَزَكَرِيَّآ إِذْ نَادَىٰ رَبَّهُۥ رَبِّ لَا تَذَرْنِى فَرْدًا وَأَنتَ خَيْرُ ٱلْوَٰرِثِينَ

Транскрипция

вəзəкəриййəə из̃ нəəдəə рōббəhу рōбби лəə тəз̃əрнии фəрдəу-вə`əŋŋтə хōйруль-вəəриc̃иин

Назим Зейналов

И [помяни] Захарию, когда воззвал он [в старости] к Господу своему: «Господь мой, не оставляй меня одиноким, [даруй мне сына], и Ты [ведь] Лучший из наследующих!»

Мирза Али Мешкини Ардабили

Və Zəkəriyyanı (yada sal). O zaman ki, o, «ey Rəbbim, məni tək (övladsız və varissiz) qoyma və (əlbəttə, əgər varis verməsən də eybi yoxdur, çünki) Sən varislərin ən yaxşısısan» (deyə) öz Rəbbini səslədi.

Али Кули Караи

And [remember] Zechariah, when he cried out to his Lord, ‘My Lord! Do not leave me without an heir, and You are the best of inheritors.’